ИЗВЕШТАЈ СА ЕКСКУРЗИЈЕ 7. РАЗРЕДA
10/11. X 2017
Да је било лепо свуда ћете чути, али овде ћете читати о најзанимљивијим детаљима.
Прва дестинација је био ,,Музеј Николе Тесле“ у Београду у коме смо схватили да ни физика није
толико страшна и тешка ако се на њу гледа са праве стране, Теслине стране.
Следећи локалитет је био манастир Крушедол, задужбина породице Бранковић. У манастиру се налазе
мошти патријарха Арсенија Чарнојевића и кнегиње Милице. На многе Крушедол је оставио посебан утисак,
али је мене посебно одушевило то што је он живи сведок српске историје.
Упутили смо се ка Сремским Карловцима. Када смо стигли нисам могао да верујем да је тако мали
град био један од најзначајнијих културно-историјских центара Србије. ,,На свака три корака могла се видети
нека знаменитост, Гимназија, Богословија, Саборна црква… За нас је најзанимљивија била чесма ,,Четири
лава“ са које смо сви попили воду верујући у легенду да ћемо се опет вратити.
Стигавши у Петроварадинску тврђаву пешице смо се попели до врха са ког смо уживали у
приобалном дунавском пејзажу и панорами целог Новог Сада. Веома је посебан и велики бели часовник на
коме велика црна казаљка показује минуте, а мала часове.
Када смо стигли у центар Новог Сада сви смо се одушевили лепотом и раскошћу Готике у којој је
изграђена катедрала. Време смо трошили у истраживачком походу по Војводини, али чим бисмо зашли мало
дубље одмах бисмо успаничено тражили катедралу, која нам је била главни оријентир. Ноћ смо провели у
хотелу ,,Војводина“.
Рано ујутро смо пошли на Палићко језеро. Зоолошки врт је био толико леп да нам је изгледало да су
животиње одмах ту поред нас, а не у кавезу. Видели смо прегршт разних животињских врста које нико од нас
никада није видео, сем можда на телевизији.
Последњи локалитет је била скупштина у Суботици урађена у китњастом стилу званом Рецесија.
Ентеријер је био толико божанствен да ми се на тренутак учинило да је све ово претеривање, али само на
тренутак. Најлепша је била сала, украшена портретима мађарских и аустријских историјских личности јер је
тада Суботица била у саставу Хабзбуршког царства.
Повратак у Јагодину ми је изгледао као пловидба по плавој огромној провалији без краја и почетка
али је уз право друштво све брзо прошло. Сви смо се сложили да је ово била најбоља екскурзија.
Крушедол
Петроварадин
Богдан Машојевић VII/2
23