7. СЛУШАЈУЋИ ВАШЕ ГОВОРЕ НА ШКОЛСКИМ СВЕЧАНОСТИМА МОГЛИ СМО ДА ЗАКЉУЧИМО ДА ИМАТЕ ИЗУЗЕТАН СПИСАТЕЉСКИ И ГОВОРНИЧКИ ДАР. ШТА ВАС ЈЕ ПОВЕЛО НА ДРУГУ СТРАНУ, КА ПРИРОДНИМ НАУКАМА, ПРЕ СВИХ КА МАТЕМАТИЦИ?
„Није редак случај да математичари добро пишу и добро говоре јер математика подразумева да имате очишћену мисао, као и језик којим се изражавамо. Ја сам имао срећу да сам у Никшићкој гимназији имао сјајног професора књижевности који је на мене оставио велики утицај а иначе потичем из крајева где је говорнички дар карактеристика. У старој Херцеговини, код Пиве, одакле сам ја пореклом, народ има дара за приповедање, док народ уз Мораву има добре математичаре, а динарски тип људи су добри говорници, тако да то и није моја друга страна. Мика Петровић Алас , чувени математичар, често је говорио да између науке и дубоке поезије нема и не може бити никакаве разлике.“
8. КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАЛО ВАШЕ ШКОЛОВАЊЕ? ДА ЛИ ИМА НЕЧЕГА ШТО ВАМ НЕДОСТАЈЕ ИЗ ТОГ ДОБА И ДА МОЖЕТЕ, ДА ЛИ БИСТЕ ГА РАДО ВРАТИЛИ?
„Школа и школовање остали су ми у пријатној успомени. Увек сам био у одељењима где је владало добро другарство. И дан-данас на сусретима генерација радо се сећамо доживљаја из детињства и ране младости. На студије сам дошао у Београд и становао сам у студенским домовима а студије се памте као време које дозвољава више слобода па их се човек радо сећа.“
Имате ли неку анегдоту?
„Често сам у десном горњем углу табле писао – стрпљење, па су петаци, кад би дошли код мене, првих месеци увек морали да у својим свескама пишу исто то-стрпљење.
То је значило да не журе када решавају задатке, него да се концентришу на задатак. Када сма постао разредни старешина, водио сам их на екскурзију. Помислио сам да ће њих неколико - Миловановић, Драшковић,
3
СТРПЉЕЊЕ