ШКОЛСКЕ НОВИНЕ април 2014 | Page 21

који је мазала на усне и отискивала пољупце другарицама на образе - то је,такође, обележило ово вече. Те слике девочице и сада чувају. Било је помало шашаво, како неки кажу, али за њих су битне те ситнице које ће дуго памтити јер много значе.

Наставници

Као што смо сви приметили, поједини наставници уживали су са уценицима не само уз српску, већ и уз страну музику коју, можда, нису добро познавали. Утисак свих нас је да се у томе највише истакла наставница историје Славица Митровић. Својим добрим расположењем улепшала је атмосферу на журки и испунила нам то вече. Сви остали наставници такође су уживали у игри са ученицима и на њиховим лицима примећивало се неизмерно задовољство.

УЧЕНИЦИ

Осмеси са лица наших ђака нису се скидали. Кроз изразе њихових лица и играчке покрете могла се видети велика доза уживања. У нашу школу је ове године дошло још неколико ученика кинеске националности. Ако сте помислили да су они мирно седели помно пратећи сваки наш покрет, преваирили сте се. Играли су чак више од свих. Они су били у жижи интересовања читаве вечери. Наиме, уз нашу народну музику играли су као и уз сваку другу, што је свима било симпатично. Највише се истакла Софија (Сун Циоу Хуј), уценица VIII3, која је са нама већ пуне две године. Цело вече је неуморно ђускала уз најразличитију музику.Поред толико,,ђускања'', ученици су повремено морали да праве паузе. Те мале паузе за предах звали смо ,,ми и коко-сокићи''.....Нека девојчица из црвене смене понела је црвени кармин

Нажалост, дошао је крај!На нашу велику жалост, и овом спектакуларном проводу дошао је крај, па смо последњу песму искористили на најбољи могући начин.Тада се свако одељење загрлило, заједно смо певали и уживали у последњим заједничким тренуцима те вечери. Када су се светла укључила, отишли смо по своје ствари и полако, сви заједно, кренули кући успут причајући о најлепшим тренуцима на журки, темама о којима се дискутовало, особама које смо срели после много времена и дружили се са њима. Иако смо пожелели да ђускању никада не дође крај, пропуштени позиви на нашим телефонима наговештавали су да је време да се крене кући, на спавање, јер већ сутра опет ћемо ући у ту исту школу, али другим поводом. У сваком случају,сви се можемо сложити да је ово било вече за памћење!

ПРОВОД ПОД РЕФЛЕКТОРИМА

18