Сад сам део машине,
Уклапам се!
Схватам!
Боје више не постоје,
све је бледо и монотоно,
сад се разумемо,
Ми смо једно.
Сви смо једно!
Колективни ум,
машина из пакла,
све пред собом руши,
уништава.
И сада схватам.
Вања Гостовић III4, 17
РАТ СА САМОМ СОБОМ
Као бели канвас чека мој корак ка уметности
Та бела хартија, тачно испред мене
7