Катарина Тодоровић III2, 17
ДРАГОЦЕНЕ РЕЧИ
Једна реч може толико да значи, а некад ни милион речи не говори ништа.
Речи могу бити толико безначајне кад се саставе на погрешан начин. Некад се
изговарају само да би се нешто говорило, ето тако, да не будемо у тишини. Слушамо речи
које не значе ништа, не говоре ништа. Зашто се толико прича о говору тела кад постоји
говор речи? Вероватно зато што ми сами бирамо речи којима ћемо се изразити па увек
постоји могућност лажи. Али и та лаж нам говори нешто. Са друге стране постоје речи
које могу променити све као што су „извини“ или „волим те“, речи које се данас или тешко
или олако изговарају. Некада не размишљамо колико речи могу повредити и да се оно
изговорено не може повући.Треба пажљиво бирати речи јер оне имају велику моћ. Сви
имамо бесконачан број речи које можемо употребити, па ипак постоје ограничења и не
можемо их користити потпуно слободно. Да ли је то кршење основног права човека или
пак заштита других људи који тим речима могу бити угрожени? Прецизна граница не
постоји.
Иако потпуна слобода говора никада неће и не може постојати због оних који то
злоупотребљавају, иако жене у неким културама и даље немају право на реч, иако у
многим државама обичан човек у пракси нема право на изражавање мишљења, иако
новинари не смеју да објаве вести које не одговарају власти, речи су оно што нам остаје
кад немамо више ништа. Речи су она драгоценост по 4.