Тамара Гајић III3,17
РЕЧ ОСТАВЉА ТРАГ
Човек и реч. Реч и слово. Глас. Спајају нас вековима. Та чудесна моћ речи дала нам
је привилегију да будемо грађани целог света. Везане су за нашу прошлост и нашу
будућност. Уводимо их у оквире наше различитости. Називамо се странцима иако смо
ближи него што мислимо, и када се правимо да не разумемо чујемо се савршено. Наша реч
губи битку за сопствену аутентичност у раљама масовних медија, сталних миграција и
наших трапавих покушаја да испаднемо важни. Морамо се поносити својим речима. Наћи
прави баланс између космополите и патриоте је привилегија мудрих. Куда иде ово наше
друштво?
Да ли нам је једино остало кренути у Дон Кихотовски свет илузије, јер немамо где? Или да
послушамо Шекспира: Свет је занимљив онолико колико смо ми радознали? Не дозволимо
да просте речи владају нама. Главу горе. Послушајмо своју мудрост, а не гнев.
Да ли морамо маштати о праведном друштву? Како каже Томас Морова „Утопија“ : Све
утопије настају због незадовољства, а у чему се састоји људска срећа? Послушајмо ове
узвишене речи .
У години јубилеја славимо Сервантеса, Шекспира, Томаса Мора... Показали су нам
да реч оставља траг и да је реч снага. После њих, на обичне речи и обична дела више
немам право.
19