Милица Мишков III-1, 18 година
21. ВЕК – ДОБА АТОМСКЕ ТЕХНИКЕ И ПРАШУМСКЕ ЕТИКЕ
Живимо у времену у којем нема слободе изражавања, мишљења и изношења својих
ставова. Свако живи свој живот у четири зида и не мари ни за шта и ни за кога. Људи су
отуђени од света, па чак и од својих најближих.
Телевизијски програми су препуни ријалити програма и турских и индијских серија
којима се заглупљује народ. Пензионери уместо да своје последње године живота проводе
са својим унучићима и децом, они се питају шта Ићка (главни женски лик из индијске
серије) ради и кљукају се таблетама за смирење. Дискотеке су препуне деце, од 13 година,
па на даље. Сви увелико пуше, пију, дрогирају се, иду голи... Библиотеке су пусте, ретко
кад неко дође да узме неку књигу. Верујем да се и паучина нахватала на њих. Библиотекар
као да ради из хобија, а и он јадан има гладна уста која треба да нахрани. Но, зашто би
један поштен човек у нашој држави био плаћен... Држава нема новац за културу и
неговање свега што је уско повезано са истом. Она ипак има новац за кич и шунд, а ту је и
жута штампа да припомогне. Новине данас не пишу о томе како ће нас бомбардовати, како
људи широм света умиру због недостатка животних намирница, а не пишу ни о нечему
што би могло да пробуди свест у људима. Старлете су једна од честих тема наших
телевизијских програма. Него, шта ћемо ми са нашим матерњим језиком? Шта ћемо са
правописом? Ко ће то да негује и како? А да, о томе се не прича и не размишља јер, боже
мој, као да нам језик треба... Ми смо Срби, велике патриЈоте! Нема везе што смо
неписмени и што спојено пишемо ''не знам'' и знамо азбуку до пола. Често се питам зашто
и како је свет постао тако хладан и слеп, онда ми паде на памет да је технологија крива за
све. Где год да се окренемо видимо само екране и машине за роботе (људе). Никада ми
неће бити јасно откуд толика жеља у људима за стварањем нових изума, али баш тих
непотребних. Лепо је све могло да почне и да се заврши са Николом Теслом. Зар нам треба
нешто више од саме струје? Због савремене технологије се не негује жива реч, деца немају
детињство, народ не зна да говори свој језик...Друштвени статус се мери што бољим
ајфоном, а не бројем кликера у џепу. Ето... Такво нам је време дошло, мрачни свете.
Имају људи право да кажу шта мисле и желе, али нема ко да их саслуша и разуме.
Многи су уморни од покушавања и зато ћуте. Такви људи су обично ''чудаци'' затворени у
свој свет чије су идеје и надања растргнута и претворена у вечни бол и жал за изгубљеним
светом. Поистовећујем се са таквим људима јер сматрам да човек не може ништа да уради
ако се не сматра већином. Тужно је ово време у којем живимо и штета је да се деца рађају
јер заиста није лепо живети у 21. веку. Слобода живљења је укинута и ограничена.
Слобода говора такође. Све ми некако смета и доста је гутања речи и гашења снова.
Тврдим да је човек жив само ако има право да јасно и гласно говори и живи живот по
својој мери.
14