ШАНТИЋЕВО ПЕРО 2016 | Page 13

Aнa-Марија Коцај III1, 18 MОЋ РЕЧИ Речи су још од давнина биле битно средство изражавања. Наше наде, снове, ставове, љубав или мржњу према некоме изражавамо користећи језик, али често не схватамо колику јачину и моћ речи поседују. Речи имају моћ да мењају животе, окончавају ратове, започињу љубави, оставе битан траг, али и ожиљке. У нашој природи је да комуницирамо, али у доба масовних медија, када смо преплављени информацијама, у бујици речи, приморани смо да постанемо стални критичари који константно морају да вагају њихову вредност и важност. Речи нам дају моћ да направимо неку промену у свету, јер речи су ипак највеће оружје, али у време кад је све већ речено како да нађемо снагу да изразимо свој глас? Како да нађемо праве речи које се неће изгубити у мноштву. Монотоне, искоришћене, излизане, неоригиналне, речи су изгубиле своју вредност. Обичне речи више нису довољне, јер људи не обраћају пажњу на суштину речи, него су заслепљени љуштуром великих, а пак празних речи у нади да ће звучати паметно. Људи данас константно причају, а заправо истински ништа не кажу. Речи које бирамо и начин на који причамо о другима су више одраз и слика нас него било кога другог. Зашто у нашој земљи нема још искрених песама или цењених нобеловаца? И онда се запитам где су они писци који су покушали да кажу неизрециво, имали храбрости да се загледају у дубину своје душе и створе прелепу, оригиналну уметност. Зар суштина речи и језика није да барем површински