ШАНТИЋЕВО ПЕРО 2016 | Page 11

Излетеше речи искрене и јаке Излетеше речи као трептај крила, А питам се тихо где ми памет била. Да ли разумећеш дрхтај срца мога И да љубав цвета за друга јединога. Надала се нисам да ћу упловити У таласе риме и дивног стиха, Да бих своме другу дошапнула тајне Мојих ноћних снова О лепоти његовога лика. Излетеше речи са усана мојих Па се сада свега ја помало бојим. 11