Излетеше речи искрене и јаке
Излетеше речи као трептај крила,
А питам се тихо где ми памет била.
Да ли разумећеш дрхтај срца мога
И да љубав цвета за друга јединога.
Надала се нисам да ћу упловити
У таласе риме и дивног стиха,
Да бих своме другу дошапнула тајне
Мојих ноћних снова
О лепоти његовога лика.
Излетеше речи са усана мојих
Па се сада свега ја помало бојим.
11