Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 98

и срели смо се опет, причала сам да је човек нарушена паралела,
а ти, на растанку, погледао си у небо (као да је то лако) рекавши:
Овој ноћи недостаје мало митологије, мало бродолома.

КОФЕРИ ЏИМА ЏАРМУША
Видим себе као путницу, са црвеним коферима
у црно-белом филму, говорила је постарија девојка
која већ деценијама не излази из свог стана.
Моје лице бива узнемирено пешкирима мотелске хигијене,
гнојне бубуљице појаве се баш у препуним купеима
кад се не бих либила бити плен младих јастребова.
Ослушкујем мелодију њене нарације седећи спрам окна
које осматра напуштену железничку станицу преко пута:
Вагони изваљени попут гмизаваца крај мртвих колосека.
Гасећи жар-птицу ронхила у боци јулског пива, у трену
сетим се, а ни сам не знајући што, кафанске флоскуле:
до престанка невиности, жене су доиста генијална бића.

ДЕПОНИЈА ЕВРОПЕ
I live on the Balkans, говорим туристима из Европске уније,
I write poetry, објашњавам чиме се бавим;
климају главом са одобравањем пензионери
из "Фолксвагеновог" погона у Волфсбургу:
Не сумњам - поезија Балкана је егзотична дестинација
западноевропских туриста.
Ветар диже руб сукње једне преплануле Немице,
даме у годинама са етно-ђерданима,
слушам тврде гласове што изговоре имена земаља
чије језике не смем више да разумем:
Монтенегро, Кроација, Босниа анд Херцеговина, Сербиа.

97