Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5

шта је то у нама што нас тјера да будемо каплари и тамо гдје војска својом чизмом никада није крочила? ПРЕПОЗНАВАЊЕ У крајичкe твоје мисли, дотичући тек површину периферне мождане вијуге, улазим презрен, посрћући. О, како у прикрајку буја пуноћа понирања у замршено клупко овлаш запамћених корака који су тражили сами себе и свој одјек, и како је туробно на окрајку твоје мисли, жено ближа сну него дану који се рађа. Урањам у маглу јесењег јутра, у распршен стих давне пјесме, и у откривеној стопи препознајем зрнца у којима сам и себе изгубио. БУДИ СЕ ЈУТРО Буди се јутро. Буди се онако како се буди од Постања. Али ово буђење, у коме не осјећам своје тијело, своје мисли, свој бол, у коме сам се извио из себе и лебдим изнад свјетлуцања росе, у коме не осјећам потребу да дишем, а разријеђен ваздух удише мене, распршеног у честице свјетлости која ће тек почети да једра, ово буђење јутра - у бесконачности 92

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 93