Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 87

на заклоњеној падини ако је кишно углавном си сам са сметеном патком и царићем носиш оно шта можеш разријешен бијеса у сјају шапата бјеласајући се у сребру и како је горе тако је доље херметичка истина подијељена на двоје лежи на боку још увијек дјелује, старо призивање у невиђеном свијету а свијет који знамо сад било да гледаш умирене успомене у ријеци koja пјева јужно или стојиш поред мора гдје галебови лебдећи хитају да се одморе на невидљивом брду доносиш себе голог у морске одразе кроз вријеме ту су два млада голуба уздижу се изнад морске траве до оближње шуме изгледа као да благосиљају човјека који слуша насупрот таме док ехо одзвања испод њему је добро у тишини мора са неколико звукова које познаје *** ако само једно дијете усамљено шетајући примјети то једно дрво чије се цвасти поносно уздижу у мајској свјетлости и похрани га у дубину срца 86