Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 7

веза богова са смртним људима предводи Аполон: он прогони невину
нимфу Дафне, која се (да би сачувала невиност) преобрази у дрво ловор.
Зевс има више успеха с Ионом. Да би је сачувао од Херине (Јунонине)
љубоморе, он је преобрази у краву(!), но Хера зна за јадац и одреди јој
стооког Аргоса за чувара: Зевсова брзоплета добра намера изметне у
своју супротност. Овде се сусрећемо с првом уметнутом причом о Пану
и Сиринги. Овидије се често служи овим поступком, који подсећа на
руске "бабушке": у већој је мања, а у овој још мања, итд. (Шекспир је у
Хамлету пренео овај поступак на позорницу). На крају Прве књиге
започет је мит о Фаетону, и - попут романа у наставцима - прекинут на
најузбудљивијем месту да би се наставио у Књизи другој.
Напомена: Између епизода један ред је испуштен.
Душу ми обузима жеља да певам о телима која су добила у нов
облик; богови, ви који сте узрок тих промена, надахните ме да их
песмом у непрекидном низу обухватим све од постања до
данашњег дана!
Пре мора и земље и небеског свода што наткрива све, целокупна
природа имадијаше једно лице названо хаос: груба збрка и неред,
ништа до мртва гомила и непријатељски расположена семена
погрешно спарених елемената. Титан1 још није обасјавао свет,
растући Феб2 није обнављао своје рогове, Земља, уравнотежена
сопственом тежином, није лебдела у ваздуху, нити је океан ширио
руке дуж далеких обала. И, премда су постојали и земља и море и
ваздух, нико не могаше да иде по копну нити да плива у мору, а
ваздух беше мрачан. Ништа није могло да буде исто, сви предмети
бејаху нарогушени, јер у једном истом телу хладно ратоваше с
топлим, влажно са сувим, меко с тврдим и бестежинско с
тежинским.
Бог и племенита природа изазвали су ову борбу. Он отргну
земљу од неба и море од копна и растави етерско небо од густе
атмосфере. Кад је тако ослободио елементе из слепе гомиле
ствари, он постави сваки од њих на своје место и утврди њихо