Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 63
У условима ексклузивитета етичке еволуције, битно се мијења
карактер краја повијести. У том смислу ће се Фукојама ревидирати па
рећи да не може бити краја повијести уколико нема и краја науке. У том
смислу, пред-самореференцијално и пред-саморефлексивно неопозиво
припада претповијести.
6. Самореференцијалност капиталистичке привреде?
Основ легитимитета лежи у економској рентабилности. Темељни и
цијенило се афирмативно нерјешив проблем капитализма почивао је у
проблему акумулације: Ако се претпостави неограничена акумулација
капитала, тиме се доказује и неограничена животна способност
капитализма... Ако ли је капиталистички начин производње у стању да
неограничено осигура пораст производних снага и економски напредак,
тада се он не може превладати... Немогућност акумулације значи
капиталистичку немогућност даљег развитка производних снага и тиме
објективну повијесну нужност пропасти капитализма.
На сличан закључак указује цјелокупна Марксова критика политичке
економије од феномена проширене репродукције па све до пораста
органског састава капитала и тенденцијског пада просјечне профитне
стопе.
Постмодерна ће понудити повијесно рјешење, чиме ће се
легитимисати не као криза Модерне већ као њен успјех, не као слом
унутар Модерне већ као тријумф, не као крај повијести већ као крај
претповијести: ризик.
Производњом ризика потребе се дефинитивно извлаче из своје
преостале усидрености у природним факторима и тиме из своје
коначности, испуњивости. Производња и потрошња етаблирањем
ризичног друштва подижу се на сасвим нови ниво. Намјесто потреба
као референтне тачке производње робе, долази самопроизводљив ризик.
Једноставно, с ризицима привреда постаје самореференцијална,
независна од контекста задовољења људских потреба.
Самореференцијалност капиталистичке привреде значи да се она не
може адекватно превладати, односно да постоји афирмативан одговор
на проблем капитализма унутар хоризонта самог капитализма.
Рефлексивност Модерне као самореференцијалност привреде Модерне
значи напосљетку коначни крај претповијести и почетак истинске
повијести, повијести безесхатолошке самореференцијалности.
62