Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 50
Ненад Глишић
ПРЕСУДИТЕЉИ
Много је воде рекама протекло, много се накота променило док нису
почели да се рађају сами од себе. Њихово постојање је ултимативни
доказ еволутивног процеса, његов најновији и поучан пример, бисер
настао пред очима човечанства током генерација. Довољно млад да је у
књигама забележена свака његова битнија измена, довољно стар да му
се почетак губи у измаглици прошлости.
Размилели су се и неописиво лако преузели све у своје руке, као да је
свет само на њих чекао. Нико им се није озбиљније супротставио, сви су
само, разјапљених чељусти, укипљени посматрали и згражавали се, али
не претерано гласно. Ионако је било сувише касно.
Вековима су ствари функционисале тако што су више силе
одређивале децу коју треба дати као данак да би се добио Пресудитељ.
Затим су, у скорија времена, Пресудитељи почели да се посебно одгајају
- из односа два Пресудитеља добијени мали, генетски предиспонирани,
Пресудитељчић био би одгајан у Камповима за одгој Пресудитеља. Та
времена нису била тако давно и нико није очекивао да се тако брзо дође
до следеће степенице - почели су да остатак људи користе као генетску
резерву. Заправо су почели да регрутују здраве одрасле Непресудитеље
да буду донатори семена или носилице плода будућег Пресудитеља.
Мало створење није имало шансу да избегне судбину