Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 39

- Види је, тата, види! Види како скаче и лети као да је птица, а не
риба.
- Не претјеруј, Алберте. То је само мала рибица која кратко излети из
воде да улови мушицу и опет се враћа у воду.
- Али види, тата, ено опет. Видиш ли да лети, да се окреће у зраку!?
- Не претјеруј, Алберте, молим те, рибе су рибе и оне живе у води, а
птице су птице и оне живе на дрвећу и понекад лете у зраку објашњавао је отац, који је иначе осим златарског умијећа које је
наслиједио од оца, завршио класичну гимназију, факултет за
журналистику и био врло начитан човјек, Алберту. Отац Алкалај,
наравно, никад није радио као новинар, јер је у радњи било толико
посла да му низашта друго није преостајало времена.
- Тата, тата, зашто ми не ухватиш једну рибу!?
- Како, сине, да ти ухватим рибу!?
- Па како оне чике на обали хватају рибу!? Видиш да свако мало
извлаче рибу на удици из воде.
- Ако желиш јести рибу, купићи ти у дућану, а ове рибе што их лове
чике касније се опет враћају у воду. То се чике само мало играју с
рибама на штапу, да им прође вријеме.
- Али, тата, ја желим да имам своју рибу.
Отац је сина свакога дана водио у шетњу, боравак на мосту био је
назаобилазан, а Алберт је у својој дјечијој жељи да има властиту живу
рибу постајао дјечије насртљив и досадан као крпељ. Отац није имао
куд. Једнога дана оставио је Алберта у кући, кришом отишао до рибара
на лијевој обали ријеке Брке, за кутију цигарета дрина откупио је
неколико мањих рибица и у галону сакривеном у тамну кесу (да га ко не
види и да му се на смије, јер би Брчаци о томе одмах направили неки
виц или неку шалу) донио живе рибице у кућу.
Када је Алберт видио живе рибе како у свим могућим правцима
сијеку воду у галону на средини собе покушавајући наћи излаз из
непробојног стакла, почео је да пљешће ручицама, а од радости да
вришти.
- Смири се, Алберте, смири! - говорио је отац и сам ганут невином и
неглумљеном искреном дјечијом радошћу и усхићењем. Отац је скоро
заплакао када га је Адалберт почео љубити у оба образа.
- Добро је, де, добро је. Сад требамо нахранити рибе.
- Могао си му и краву или малог коњића купити и довести у стан рече мати која је била страшно педантна и уредна жена и којој је
Адалбертова бујна машта пуна свакојаких захтјева и жеља, које је
редовно испуњавао отац, била једини реметилачки фактор за мир и
хармонију у породичној кући.

38