Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 34

Валтер препознаје одмах плаве очи иза ријетке цвенкасте браде и
испод полудуге косе, зачешљане уназад. Лајф. Као једна врста
нордијског кратконогог Алана Форда из провинције.
"Мој мач екскалибур осветиће се и окусићете мој бијес!" то је био
садржај е-mаila који је Лајф био послао предсједнику управног одбора
добровољне организације за помоћ избјеглицама у којој је Лајф тада,
прије четири-пет година, још радио. А и Валтер је ту долазио, као
добровољац, тада. У-ха, све те згодне мачкице, студентице језика и
културе, мислио је Валтер. Мека и Медина. Ех. Све те плаве нордијске
женске очи. Сва та смјелост неискуства. Затегнутост неразочаране коже.
Валтер, Валтер. Стари перверзњак. Само три сата спавања.
Лајф је био послао тај е-mail, тада, у неком стању лудила, транса,
шта ли... Онда су му писмом послали отказ. Родитељи су му ваљда
мисионари, једна од протестантских секти што је живјела у данској
провинцији према строгим религијским правилима. Па је ваљда нервно
пукао у главном граду, вукући за собом терет породичног насљеђа.
"Сјећам се", објашњавао ми је Лајф прије пет година, "да сам се први
пут био родио као галеб, а затим и све остале реинкарнације, петнаестшеснаест њих... колико их је било, не бих могао тачно рећи..."
"Здраво Лајф", насмијеши се Валтер, љубазно...
"Здраво Валтер, прошло је пуно времена .... зар не..."
"Да. Да ли си завршио с моловањем стана?"
"Да. Да. То је био заиста дуг пројекат..."
"Да... баш ми је драго да те видим. Здраво..."
"Здраво Валтер... остај ми здраво..." Лајф је изашао из аутобуса.
Сједиште испред поново је било празно.

БИОГРАФИЈА:
Александар Шајин рођен је у Бањој Луци 1964, гдје је и одрастао.
Студирао је и апсолвирао историју југословенске књижевности у
Сар