Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 32

Александар Шајин ЈЕДАН ДАН У ЖИВОТУ ВАЛТЕРОВОМ И све баш тако потпуно смирено и уравнотежено лијепо иде: преко травњака до аутобуса. Са адресом и са испринтаном мапом, са циљем путовања у џепу кожне зелене јакне, грубо обрађене. Заиста добар стил одијевања, нема шта, али, али... то је... то је погрешан аутобус! До врага, тако је то послије ноћне смјене и само три сата спавања. Како нисам видио разлику између броја "22" и "166"? Три цифре - двије цифре... Хало!? Ниске идиличне домаћинске кућице, у предграђу Копенхагена, гдје је смјештен општински центар за активирање незапослених. Сеоска идила. Ивица и Марица. Или Ханс и Грета, на данском. Или Црвенкапица - Rødhætte... Гдје је вук? Гдје је вук? Или зла маћеха? Гдје је зла маћеха? Жена. Жена за другом страном стола. Шездесет година. Очи смеђе. Пријатне. Социјални радник јој поставља питања. Ти преводиш. Требају јој конкретни примјери, каже, да би могла да напише писмо општини с аргументованим захтјевом за пензионисање. Које јој се ноћне море из рата враћају кад стоји у разреду покушавајући да схвати зашто је ту гдје је, изгубивши нит стварности, за тренутак. Чега се то шездесетогодишњакиња сјећа док стоји међу осталим женама у школи и стиди се јер зна да оне знају, да она, опет, не може да се сјети шта ју је учитељица управо била питала. "Рат. Видим, граната, и сина ми свезаног воде преко ничије земље. И не могу да га видим. Не могу да видим да ли га је граната погодила. И онда ми сузе крваве груну на очи. Од силног напрезања. Ишла сам код доктора и у Земуну и у Нишу и сликала се. И не могу они никакво жариште да нађу. То је од напрезања. А мени, онда, сузе, крваве, на очи ударе." Валтер стеже грло док преводи - глас му пуца - само три сата спавања, доврага, а онда и погрешан аутобус. Таксиста је био Албанац. Обојица носимо на носу наочаре од наранџастог стакла. "Стилизовани смо на истој фреквенцији", каже му Валтер. "Долазиш с... Балкана?", пита га млади таксиста. "Да, откуд знаш?", одговорио је Валтер збуњено. 31