Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 31
књижевни преводилац. Припадао је групи симболиста, подједнако
значајан као и Леонид Андрејев и Валериј Брјусов.
Сологубова поезија пуна је фантастике и еротике, али се у оквирима
симболистичке
поезије
истиче
једноставним
изразом
и
приступачношћу. Грађа из реалнога свијета спаја се у њој с
фантастичним визијама, које тај свијет негирају.
Романи су му Тешки снови (Тяжолые сны, 1896), Мали злодух
(Мелкий бес, 1905), и трилогија Створена легенда (Творимая легенда)
коју чине романи Капи крви (Капли крови, 1905), Краљица Ортуда
(Королева Ортруда, 1908) те Дим и пепео (Дым и пепел, 1914). У свом
најпознатијем роману Мали злодух Сологуб слиједи Гогољеву традицију
у уношењу нестварног у сасвим реалистичко обликовање. Основни је
лик романа наказни провинцијски учитељ, искварен, злобан и
сумњичав. Мрзећи све око себе и сумњичећи своју околину, бавећи се
подметањима и денунцијацијама, изолује себе, добија манију
прогањања и пада као жртва малог злодуха, који га п