Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 29

вечери. Брахмани су дошли и трговац им је дао много вина. Када су се
они напили, он је заподјенуо с њима свађу, зграбио Халисов штап и
стао их тући по глави. Крви се пролило много, а није се просуо нити
један златник. Брахмани су стали страшно кричати, дојурило је много
народа, трговца су везали под стражом и ујутро привели к суцу. Судац
га је питао: "Зашто си тукао брахмане?" Трговац одговори: "Халис ме
томе научио." И исприча што је видио код Халиса. Послали су по
Халиса и судац рече: "Послушај што је о теби испричао овај човјек."
Халис, послушавши причу трговца, рече суцу: "Господине, упитај моје
сусједе тко је видио брахмана који је ушао у моју кућу, и питај
брахмане је ли нестао нетко од њих кога траже и не могу га наћи." И
нитко није видио брахмана који је ушао у Халисову кућу и није било
међу брахманима никога који је нестао, кога су тражили и нису нашли.
И заповиједи судац да трговца истуку штапом, да му све злато узму и
раздијеле увријеђеним брахманима. Зоја зашути. Јељњицкиј рече:
- Сваки дан, Зоја, ти ми причаш бајке. А знаш ли каква је најљепша
бајка?
- Знам - рече Зоја - она коју ми стварамо из свог живота.
- Зоја - упита је он - волиш ли ме?
- Не знам - рече Зоја - ти ме још ниси ударио ниједном ни по глави,
ни по срцу, да бих постала твоје богатство, злато твог живота.
Она се смијала и гледала га дрским, изазовним погледом.
- Како бих те могао ударити? - упита он збуњено.
- До никаквог блага није лако доћи - одговори Зоја.
Она је стајала пред Јељњицким, задиркивајући га својим дрским
осмијехом и устрајним погледом потамњелих, пакосних очију.
- Како могу тебе ударити? - упита Јељњицкиј. - Ти си слабија од
мене.
Осјетио је да му се врти у глави и да му је срце престало куцати.
Нешто зло је овладало њиме. Зоја се насмијала. Смијех јој је био
неугодно оштар.
- О! - повикала је она - нисам ја незаштићена. Видиш, на столу је
нож. Оштар је и врх му је танак. Он лако може ући у твоје срце ако
будеш несмотрен.
Она је поб