Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 24
Фјодор Сологуб
БАЈКА ГРОБАРОВЕ КЋЕРИ
Ничег није било чудног у томе што се млади чиновник Леонтиј
Васиљевич Јељњицкиј заљубио у младу дјевојку, овдашњу Зоју Иљину.
Она је уз то била дјевојка образована и одгојена, завршила је гимназију,
знала енглески језик, читала књиге и давала сате. И, уз то, била
заносна. У крајњој мјери, за Јељњицког.
Он ју је жељно посјећивао, и ускоро се привикао на оно што га је
испрва нервирало. Ускоро се пак утјешио закључком да је Гавриил
Кирилович Иљин, Зојин отац, био први у том граду мајстор свог посла.
Гаврил Кирилович је говорио:
- Мој посао није без значаја. То вам није поезија са земљописом.
Мене не може нити један човјек заобићи. И уз то је мој посао савршено
чист. Лијес не смрди, а зрак из њега у стану је свјеж и здрав.
Зоја је често сједила у складишту, гдје се налазила опскрба за све
врсте гробова. Одјевена шаролико и гиздаво - у њеног оца много је
остајало атласа и броката - и чак с укусом, Зоја је често звала тамо и
свога пријатеља.
- Пођимо у складиште, Леонтије Васиљевичу - говорила би она тамо је топло и сухо, и тамо вам хоћу причати бајке. Тамо свака даска
мирише маштом.
Ишли су у складиште. Тамо би Зоја причала Леонтију Васиљевичу
одломке из књига прича и бајки, врло измијењене и допуњене својим
реченицама. Јељњицкиј је испочетка неспретно слиједио и намрштено
проматрао ствари, врпољећи се, а потом стао к Зоји усмјеравати свој
поглед.
Понекад би Зојин отац долазио тамо послом или тек тако да чује
њихове разговоре. Ради посла су Зоја и Јељњицкиј улазили у друге собе
или тек тако продужавали разговарати, а он их је слушао, гладећи своје
дуге сиједе бркове и весело жмиркао модрим, као у кћери, још увијек
младоликим очима. Тко би пажљиво промотрио те очи, било би му
јасно да су оне много тога видјеле и много навикле опажати.
Старац је и сам рекао једном Јељњицкоме, када су све троје сједили
у складишту:
- Ја све видим, све знам. Наравно, мојој маленкости није стало до
популарности, мене не занимају приходи, но што се тиче поштених
становника нашег града, ја знам свакоме термин и размјер. Само што
23