Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 23

замоли је да најзад престане да је прогони: "Не брини за
будућност; она више никад неће бити извор твоје патње" - и своје
речи потврди кунући се баруштинама Стикса.
Богињин гнев попусти; Иона поврати првобитни изглед и
способности. Груба длака се олиња, рогови ишчезнуше, велике
округле очи се смањише, губице се сузише, рамена и руке јој се
повратише, а папци заменише с по пет прстију и ноката. На њој
више није било трагова јунице изузев блештаве белине тела.
Нимфа најзад стаде усправно опирући се на сопствене ноге, али се
још не усуђује да говори: плаши се да не мукне као јуница; ипак,
дрхтећи од страха, поврати и говор. Сад је окупљени гледају као
богињу у ланеној туници. И роди сина Епафа, за кога се веровало
да је постао од Јупитеровог семена; по свим градовима је ишао с
мајком боравећи у храмовима.
Епаф је имао истомишљеника и вршњака по имену Фаетон,
Сунчевог сина. Кад га је овај једном ословио дрским речима и одбио да
му се склони с пута, размећући се да је он Феб његов отац, Инахов унук
се побуни и рече: "Будало! Ти верујеш све што ти мајка каже и заносиш
се лажним представама о томе ко ти је отац." Фаетон поцрвене од гнева,
али се обузда из стида и пренесе Епафове дрске речи мајци Климени.
"И, да би твој бол био још страшнији, мајко", рече он, "твој виспрени
син, који нема длаке на језику, остао је без речи. Стид ме је што је таква
увреда могла да се изговори и што нисам умео да му одговорим. Али, да
ли ти, ако заиста потичем од божанског семена, можеш да ми пружиш
доказ о мом високом пореклу и да оправдаш моје тврдње о божанском
пореклу?", рече дечак и склопи руке мајци око врата, заклињући је
својим и Меропсовим животом и свадбеним буктињама његове сестре
да му пружи поуздан доказ о свом пореклу. Климена, дирнута (не зна се
да ли више Фаетоновим преклињањем или његовим гневом због увреде
коју јој је Епаф нанео), пружи руке према небу и гледајући у сунце
повика: "Тако ми сјаја жарког сунца које ме сад и слуша и гледа, кунем
ти се, сине, да потичеш од Сунца, онога бића које сад гледаш, онога
бића које управља светом. Ако не говорим истину, никад га више не
видела, нека ово буде последњи пут да моје очи угледају светлост дана.
Али, ти и сам можеш да нађеш кућу твога оца. Место из којег се он
диже није далеко од наше земље. Ако ти је толико стало, иди сам и
постави то питање Сунцу лично." Фаетон радосно поскочи на мајчине
речи, већ додирујући небо у својој уобразиљи. И пошто је прешао своју
Етиопиј