Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 22
дремежа и премда дозвољава неким очима да спавају, он ипак
упсева да мотри помоћу других. И рече да га занима како је
изумљена фрула од трске, јер је у то време тек улазила у моду.
Онда рече бог: "На свежим падинама Аркадије, међу шумским
нимфама које су боравиле на Нонакрису била је једна коју су
многи просили. Њене су је сестре звале Сиринга. Она је не једном
умакла сатирима и свим боговима који бораве у планинским
шумама и у плодним долинама. Јер, делијска богиња беше њен
узор у играма и нарочито у девичанском животу. Кад се опаше као
Дијана, она је знала да обмане посматрача и могао си да помислиш
да је то главом Латонина кћер, да њен лук није био од рога, а
Дијанин од злата. Но и поред тога, њу су замењивали са богињом."
Пан, са венцем од борових иглица око круне, угледа је једнога
дана како се враћа са планине Ликеја и овако је ослови... - остало је
још да каже шта је рекао и да исприча како је нимфа, презирући
његове молбе, отперјала кроз беспутне врлети док није стигла на
Ладонов поток који мирно тече дуж песковитих обала; како је ту,
кад је вода зауставила ток, молила своје речне сестре да јој
промене облик и како је Пан, кад је помислио да је ухватио
Сирингу, уместо ње држао само мочварске трске у наручју; и како
је док је разочарано уздисао, меки ваздух у трскама пуштао дубок
тугаљив звук. Дирнут овим чудом и очаран дивним тоновима бог
повика: "Заувар је да ми остане и овакав разговор с тобом." И тако
више неједнаких комада трске спојених воском задржаше име
нимфе. Кад се Меркур спремао да исприча ту причу, он опази да је
сан савладао све Аргусове очи. Истог трена престаде да прича и
поче да маше чаробним кадуцејем изнад старчевих очију те он
паде у још дубљи сан. Одмах га затим удари кривим мачем по
врату иза клонуле главе која се откотрља низ литице остављајући
крвав траг за собом. Аргусе, покошен си; светлост коју си носио у
многим ватрама згаснула је и једнак мрак испуњава све твоје очи.
Сатурнија је узела његове очи и поставила их на перје своје
птице, пунећи њен реп звездоликим драгуљима. И сместа је обузе
ватра гнева, а није оклевала ни да га искали. Посла једну
стравичну фурију пред очи грчке супарнице, дубоко у њене груди
усади страх и стаде да је прогони по целом свету. Ти си, о Ниле,
једини зауставио њене бескрајне муке. Кад је стигла на реку,
клекну на колена на обали и са главом забаченом назад, диже лице,
само је лице могла да дигне, према високим звездама и са
уздисајима и сузама и очајним мукањем, чинило се да Јупитеру
преноси глас о својој патњи и да га моли да учини крај њеним
мукама. У том часу Јупитер склопи руке око љубиног врата и
21