Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 20

Али, будући да не може нигде да је нађе, он мисли да је нема нигде
и његова ојађена душа слути ствари горе и од смрти.
Кад је Јупитер виде како се враћа с очеве реке, викну: "О, девојко,
достојна Јупитерове љубави, ти којој је суђено да усрећи неког
мужа, потражи хлад у овој дубокој шуми" - и показа јој сеновиту
шуму - "док сунце у зениту без милости пржи. Али, ако се плашиш
да идеш сама између зверских јазбина, заштиту ће да ти пружи
један бог па можеш безбедно да корачаш и кроз најгушћу шуму.
Нисам ни један од обичних богова, него онај што држи скиптар
високих небеса у моћној десници и баца муње небеске. О, немој да
бежиш од мене!" - јер она већ беше нагла да бежи и остави за
собом пашњаке Лерне и лиркијску равницу густо обраслу шумом
кад бог прекри земљу густим тамним облаком, ухвати уплашену
девицу и узе јој стид.
У међувремену Јунона случајно баци поглед на Аргос и зачуди
се кад виде да су брзи облаци створили привид ноћи у по бела
дана. Знала је да то није речна измаглица, ни магла од испарења
земље па се обазре око себе, као неко ко добро зна његова честа
неваљалства, да види где би сад њен господар могао да буде.
Пошто није могла да га види на небу, она рече. "Или се ја варам,
или он мене вара" и винув се с врха небеског свода спусти се на
земљу и заповеди облацима да се разиђу. Али, Јупитер беше
предосетио њен долазак и претворио Инахову кћер у белу јуницу.
Чак и у овом облику, она беше лепа. Сатурнија је са завишћу дуго
гледала, а онда упита чија је и из којег крда, правећи се невешта.
Јупитер слага да је изникла из земље, како би предухитрио даља
питања о њеном пореклу. Онда га Сатурнија замоли да јој је
поклони. Шта је могао? Било би свирепо поклонити јој своју
љубав; али, ако одбије, изазваће сумњу. Стид га с једне стране тера
да је поклони, а љубав, с друге, брани. Љубав би надвладала стид,
али, ако одбије да је дарује њој која му је и сестра и љуба, можда
она више неће ни изгледати као обична јуница.
И премда је најзад добила супарницу на дар, богиња не
престаде да сумња. Јер она се боји Јупитера и нових неверстава.
Зато је предаде Аргусу, Аресторовом сину, на чување. Аргусова
глава има стотину очију од којих два по два на смену одмарају у
сну, док остала будно мотре и остају на земљи. Ма какав положај и
став да заузме, његове очи увек гледају Иону. И кад јој леђа
окрене, Иона му је пред очима. Дању јој дозвољава да пасе, али
кад сунце зађе, он је затвара и веже јој срамотну узицу око врата.
Храни се лишћем дрвећа и горким травама, а уместо лежаја, она,

19