Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 164

Џејн Даусн О САВРЕМЕНОЈ ЖЕНСКОЈ ПОЕЗИЈИ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ ПУТЕВИ: Написали сте много тога на тему женске поезије. Која сте главна подручја покрили до сада, и постоји ли заједничка нит која се провлачи кроз сва ваша дјела? Шта вас је мотивисало да већину својих књига, научних и стручних радова, посветите проучавању писања жена аутора? Џејн Даусн: Моје занимање за ову област пробудило се кад сам уочила незаступљеност жена у антологијама поезије тридесетих година двадесетог вијека. Запитала сам се шта је узроковало одсуство жена током те такозване пјесничке деценије. Пошто сам убрзо открила да су жене у то вријеме активно писале поезију, да је добар дио њих био љевичарски оријентисан, да су објављивале, водиле издавачке куће и књижаре, те да су касније биле неправедно заборављене у историјским списима, одлучила сам да предано радим на њиховом враћању у књиге и остале публикације. Захваљујући до тада успјешним феминистичким активностима везаним за враћање заборавњеним књижевним дјелима, већ су се била појавила поновљена издања романа и поезије из прошлих вјекова, али је двадесетом вијеку било посвећено веома мало пажње. Онда сам се суочила са изазовом процјењивања одређених дјела и проналажењем елемената чија би повезаност дефинисала естетику женске поезије и језика, а помоћу које бих могла да издвојим оно што је најбоље. Касније сам интензивно почела да истражујем период модернизма, савремене пјеснике, као и често занемаривана дјела из периода Другог свјетског рата. Као резултат тих истраживања, а у сарадњи с још једном ауторком, на