Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 160

Зорица Турјачанин СЈЕНКЕ И ОДЈЕЦИ (Тања Ступар Трифуновић: Адорнова сврака, "Залихица", Сарајево, 2007) Илустрација на корицама и наслов најновије књиге (Адорнова сврака) Тање Ступар Трифуновић, на први поглед, асоцијативно је окрзнула Поовог "Гаврана" и "Филозофију композиције". Ступар се нашла у ситуацији свраке задужене да новинарски биљежи догађаје на пустој цести на којој пролазак и најобичнијег камиона представља сензацију. Празнина која је окружује али и стални притисак да од ничега направи садржај за своју колумну отјерали су свраку у "филозофе". Био је потребан само мали подстицај, апликације о незадовољству баналношћу као покретачем филозофског мишљења па да и сврака сама почне да се ужасава "празног грактања", инфлације ријечи које се продају као новина, узбуђење, догађај. За Ступарову филозофија је, како би рекао Финк, "начин егзистенције", чак и умјетност преживљавања, начин да се састави "крај с крајем" на социјалном, психолошком и смисаоном плану људске остваривости. Филозофија је и "умјетност прикривања бола". Ове двије дефиниције (повезане) откривају карактер прихваћеног става: сачувати достојанство, припитомити бол и од њега начинити погонско гориво умјетничког остваривања. За оне који слабије прате токове младе поезије, име Тање Ступар Трифуновић, ауторице двије збирке пјесама (Кућа од слова, задужбина "Петар Кочић" Бањалука-Београд, 1999. и Успостављање равнотеже, КОВ, Вршац, 2002), обично се везује за њен "новинарски" рад у бањалучким "Независним новинама", за њене текстове интересантне, прије свега, за литерарне сладокусце који у њима препознају финоћу материјала, одњегован стил, велику начитаност, склоност ка есејистичкој кондензацији, надахнуто пребирање по клавијатури ријечи. Наравно све нас то упућује да је на новинарским страницама нашао уточиште пјесник значајних потенцијала. "Адорнова сврака" направљена је управо од тог свакодневног труда и материјала, из морања да се засити новинарска глад за новим информацијама или, кад се то не може, да се од грумења баналне свакидашњице, из литературе, искуства, субјективних емоција и рефлексија начини увијек довољно 159