Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 149

часописима Лица и Повеља. Побједница је конкурса Екран приче_04.
Ради за Њено величанство краљицу Елизабету. Мада није James Bond.
Мелина Камерић описује жену растргану између жеља и могућности,
самоиронично, духовито, уз велику дозу носталгије. Огољује стварност,
анулира живот и у томе је врло успјешна.
Носит ћеш вјенчаницу три пута. Ниједном за онога за когa се
смјешкаш од своје осамнаесте. Сва три пута ћеш плакати. Мислећи да
је од среће. И узбуђења. Схватит ћеш да се од среће само може
смијати, а никако плакати, тек када ти буде тридесет и три и када за
собом будеш имала пуно малих и мало већих смрти.
Плакат ћеш за својим оцем. Онако како плачу мале дјевојчице за
очевима који су им били најбољи пријатељи. Плакат ћеш за мачићима.
Понеким псом. За пријатељима. Чак и за једеном зградом. И свака ће
суза имати друкчији укус, а опет исти.
Мима Симић рођена je у Загребу 1976. године. Студирала
компаративну књижевност и енглески у Загребу, магистериј из родних
студија крваво зарадила на Централном е