Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 146
Сизиф је типичан човјек модерног свијета, који је доживио пропаст
индустријске револуције и живи у ери експанзије технолошке, који се
свако јутро буди у страху да ли ће успјети да задржи посао, ма колико
биједан био. Остатак времена, које не проводи у раду, данашњи човјек
проводи испуњен усамљеношћу. Усамљеност је највећа модерна болест
стања душе ововременог човјечанства. Није то самоћа, стање толико
потребно сваком човјеку, нарочито ствараоцу, усамљеност је то у
мноштву, у вреви, најтежа је то врста усамљености међу људима. Терет
такве усамљености тежак је, јер долази из душе човјечанства које се
нашло у времену између свјетова које је древни народ означио као
празно.
Исусе Хри