Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 145

да се задржи на старим стазама љубави за свијет, неумитно га одводећи даље. Клонулост пред несавладивим енергијама новог времана у вјечном времену, ипак, доноси ослобађање, па и спокој новог сусрета с тмином (Мирис година, Вече). Након такве промјене, лакше је прихватити стварност која ће да покаже да се све мијења, па чак и оно што је сматрано непромјењивим (Мирис година, Повратак). Пјесмо, не бој се уза ме се приви и пиј мелодију од које се умире или живи. (Врт ноћи, Врт ноћи) Насукан под звијездама, у врту ноћи, пјесник, још увијек затечен зачуђеношћу непрепознавања, затечен двојношћу појавног свијета који доживљава као сумрак времена, и сам запада у двојења. Побјегао би, али не зна у које вријеме (Врт ноћи, Уздарје) и наставио би, али не распознаје мелодију. Најважније је, ипак, да га не напусти пјесма, да га не изда ријеч, јер, као никада раније, ријеч је у ери комуникација и информација добила нову врсту моћи, а нови господари ријечи који њоме тргују остварујући профит стекли су неслућену моћ. И поред страха, пјесник још увијек вјерује да се господарима ријечи може да супротстави онај ко зна исконску моћ ријечи. Нашавши се у таквој ситуацији, сусрећемо се са ријечима које дијеле судбину људи; прогоњене су или запрепаштене, бјеже од онога што би требало да изразе. Сизифе, брате, шта ћемо ако нам одузму камен? (Раме дана, Брате) Пјесник нам се, затечен даном, указује у људском лику који никако нисмо могли да видимо у тами, представљајући се пјесмом Ја којом као да жели да каже: Ја сам оно што сматрам најважнијим! Ја је у суштини аутобиографија у стиховима којом пјесник поручује да свима може да погледа у очи, као и да је инат главни покретач његове енергије којом истрајава пред непрекидним рушилачим налетима непријатељски употребљених животних енергија. Иако наслов збирке слути ослонац, поезија шаље јасну поруку да су људи дању заробљени понављањем једних те истих радњи, што и није нешто ново, али новост лежи у иронији да је мирење са судбином отишло корак даље, па су се у новијим временима научили да се боје да не изгубе и то! Модификовани 144