Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5

Пјесниково индивидуално и колективно несвјесно стопљено је у једно, стварност догађаја на микроплану само је потврдила предосјећај, па је основни осјећај који прожима поезију осјећај љутње на коб која га је задесила. Нашавши се у времену коби, као и многи други пјесници прије њега, спознавши је и преко познатих дјела, пјесник свјесно одлучује: . . . не могу преспавати ово доба коба. (Рам за кишу, Круг), али, његовим крвотоком и даље кола мастило, он је онај исти пјесник који између звијезда и хартије, призивајући живот, најјаче осјећа сваки поремећај животних енергија. Пјесме ме воде,/ на коб су кивне, . . . (Рам за кишу, Круг). Нови свијет окован је савременим здањима, савремени човјек окован је разним додацима који га везују за техничка помагала, првенствено компујутер, подручја коби окована су наоружаним људима, а пјесник је окован својим усудом: Боже, воде ли то умиљато/ пјесмом окованог мене (Рам за кишу, Круг). Довољно за осјећај усамљености у гомили, нежељени осјећај који крунише Јесењи портрет и, истовремено, превлађујући осјећај живљења у 21. стољећу, стољећу кулминације и почетка распадања познатих видова комуникације, стољећу кулминације путовања као бијега од неразвијеног у себи, стољећу мултимедијалности које увијек поново треба сцену и све то чини додатни терет за пјесника који, иако индиректно признаје да се и он мијења гледајући познате предјеле другим очима, није навикнут на такав свјет. У НОВОМ СВИЈЕТУ Овдје се ништа својим именом не зове. (Мирис година, Сам, 20. 12. 2000) Нови свијет пјеснику доноси непрепознавање, како себе, тако и околине. Не само да ништа није исто, него се чак и познато зове другим именом. Година2000, чији је почетак био најављиван расадом за савремено жив

Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 144