Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 143

Пјесници као да постоје да би први осјетили, без претходног
посједовања било каквих података, трошност енергија старих свјетова и
струјање енергија нових, који су још у даљини, с једне стране и болни
страх већине људи, којима је увијек лакше да живе познатим,
устаљеним животом, пред новим, с друге стране. Али, када се енергија
једног свијета потроши, неминовно је да долазак новог донесе нову
енергију која је енергија по себи, а само људи могу да је начине добром
или лошом, како за друге људе, тако и за себе. Управо је распадање
познатог свијета, подједнако на идивудуалном, колективном и
универзалном нивоу главно обиљежје поезије у збирци Тамом биваш.
Продор спознаје који се десио изненадном силином учинио је да
пјесник обоји тамом, плавим страхом пред непознатим (Тамом биваш,
Сами и плави) и бјелином (Тамом биваш, Бијела ријека) непо