Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 142
Љиљана Мачкић
ЗАТОЧЕНИК ИЗМЕЂУ ЗВИЈЕЖЂА И
ХАРТИЈЕ У БЕСКРАЈУ СУЖАЊСТВА
(Миленко Вујичић: Распукло небо, изабране пјесме, Удружење
књижевника Српске, Подружница Бања Лука, 2008. године)
. . . остајем заточеник између
звијежђа и хартије
док кола крвотоком мастило
у овом бескрају сужањства.
Кроз Распукло небо (2008) пред нас су стигле пјесме Миленка
Вујичића заточеника многоструких људских (не)прилика у времену на
размеђи вјекова и миленијума и добровољног заточеника ријечи.
Хронолошки избор обухвата пјесме из шест пјесничких збирки
објављених крајем друге половине 20. стољећа (Тамом биваш, 1985. и
Рам за кишу, 1999) и почетком 21. стољећа (Мирис година, 2001, Врт
ноћи, 2003, Раме дана, 2004. и Узглавље за молитву, 2006). Тамом и
кишом, бар за Вујичића, завршило се 20. стољеће, да би нас Мирис
година одвео у Врт ноћи већ на почетку 21. стољећа. Пошто ни Раме
дана није сигурно уточиште, пјесник нам је спремио Узглавље за
молитву. Избор пјесама зналачки је урадио књижевник Здравко Кецман.
Кецманов предговор, избор из критке и библиографија саставни су дио
књиге тако да, поред лирике која је срж књиге, имамо не мање важан
увид како су је прочитали Вујичићеви савременици, сродници по перу.
НА РАЗМЕЂИ СВЈЕТОВА
. . .нашем се живљењу ломна игра спрема. . . (Тамом биваш, Скитачи )
Згуснутост 20. стољећа, неминовност промјена, свијест о доласку
новог, теме су чија је заједничка потка пјесников предосјећај болних
промјена које нам сопштава приморан пјесмом (признаће нам то у
пјесми Злокруг:. . . окружен ријечима у злокругу пјесме. . .) кроз
пјесничко остварење Тамом биваш.
141