Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 141

пјеснички глас остаје везан за свијет. У митском дому пјесникиње само
су русалке присутне и само је њима дозвољена блискост. А на Прелазу у
тај митски дом као да из дубина пјесничког бића још понегдје просија
онај немир и жар, али не излази ван, не види се јасно. Није му
дозвољено, јер потребан је мир и самоћа (мораћу бити сама као увијек/
мораћу бити мирна као језеро). И на крају, као круна циклуса и
цјелокупне збирке, стоји пјесма Цвијет на капији сна. Пут је завршен,
сан је одсањан, онај земаљски, срећа је достигнута. Иза су остали лаж,
кошмар и мрак, а пјесникиња је сада сва свјетлост и љубав и враћа се
кући први пут срећна/ враћа се кући будна од сна.
На крају пута оно дијете које је на почетку путовања помало
заплашено отворило врата претворило се у цвијет спознаје и сазнања,
цвијет који потпуно срећан ниче на капији сна.
Сва та кретања, корачања, летења, сва та путовања остварена су на
крилима слободног стиха који у себи нема ограда, окова у зарезима,
тачкама, узвицима, већ је сав слобода. Понегдје су стихови немарно
подијељени у строфе неправилног облика, безимене, неримоване. Нема
у овој поезији ничега важнијег од мисли, ничега битнијег од емоције,
ничега снажнијег од слике. Мисао и емоција су звијезде водиље свакој
ријечи, а богатство и разноликост њихова осликане су безбројним
снажним, разнобојним сликама које остају дуго као ехо у нашем
погледу. Нема ритма нигдје сем у ријечи која је симбол и слика, сем у
даху и откуцају срца који носе ријеч, нема римовања нигдје сем у бојама
слика и ријечи, а све је ритам, све слагање.
Изузетно богата сликама, поезија овлаш спутана оградама циклуса
обилује симболима како оним устаљеним, али увијек лично обојеним,
тако и оним новим, самоуспостављеним, али и оним традиционалним.
Природа је мотив који се провлачи свуда, кроз сваку р