Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 131

Свађа пак, за главног јунака има човека инвалида, који је после операције кичме остао скоро непокретан, и коме је та операција уништила живот. Болно сећање на дане када је играо кошарку, чињеница да га супруга вара и лаже, па још и предстојећа операција од које страхује, нагоне га на помисао о самоубиству. Душевна бол је изазвана свађом до које долази због потиснутих страхова и лажи брачних другова, а није условљена (како би се можда логично очекивало) физичким хендикепом главног јунака. Иако несреће и боли не можемо класификовати на мање и веће - јер оно што за некога не представља проблем, за другога би био разлог за самоубиство - ипак се у ове две приче уочава озбиљан приступ веома тешким, мрачним и нерешивим питањима, као што су болест и смрт. Тиме се на неки начин најављује још једна незаобилазна тема (у причи из петог дела збирке), која везујући болест и смрт оцртава друштвену стварност Србије на крају двадесетог века - а то је тема рата. Бомбардовање РТС-а, претрпљени страх због опасности да у том бомбардовању страда вољена жена, брига о синовима, запитаност над глупошћу политичара, узроцима и мотивима великих сила да нападну малу и сиромашну земљу... мисли су које заокупљају аутора у Једној истинитој причи. Степен уверљивости достиже врхунац, јер када је у питању оваква тема, враћање у прошлост која је за све нас у Србији била заједничка, осам година се чини као осам дана. И не само због друштвено-историјског тренутка; прича носи разарајућу емоцију бола која се наслућује и у оном неизреченом, можда баш највише у томе. Љубав и страх овде се удружују у бол, а статична слика човека који стоји скамењен, као изопштен из времена и простора, и телефоном прима поруку од жене која каже: Михајло, погодили су Телевизију, није ми ништа, доћи ћу чим будем могла - остаје урезана у индивидуалној свести читаоца као пројекција колективно несвесног. Штавише, у овој причи као да аутор више не износи бол који је у њему, већ бол почиње да износи њега самог. УДВАЈАЊЕ КЊИЖЕВНОГ ЕГА ИЛИ БОРБА ПИСЦА И КРИТИЧАРА, АКО ЈЕ ТО БОРБА Пре него што се изгубим у предвечерју јесте прича којом почиње пети део збирке и која претходи Једној истинитој причи. Опсервација с почетка, у којој наслућујемо борбу између писца и критичара (у опаскама на рачун свезнајућег приповедача), овде се потврђује - као 130