Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 13

копно, незапаљиви дворац неба и целокупну грађевину васељене.
И тако одложи муње исковане рукама Киклопа. Определи се за
другу казну, послаће потопске кише из сваког кутка неба како би
људски род под таласима нашао смрт.
Сместа затвори северни ветар у Еолову пећину, наступи пометња и
судар облака, али јужном ветру даде пуну слободу. Хуји јужњак на
набризганим крилима, грозно му лице прекивено мрклим мраком.
Брада му отежала од кише, вода се слива низ његове седе власи,
црни му се облаци надвили над обрве, а из крила и одеће сипи
киша росуља. Кад широким рукама притиште ни