Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 118

Зато је и актуелном покољењу Срба суђено да, попут Симеуна
Звркете, казује: "Бог да нас / сачува, кад ми сами / то не умијемо!"
И на крају треба се запитати: шта је за Негришорца потајник? За
њега потајник сигурно није онај који потајно мотри на људе7?, али ни
онај, који држи што у потаји, који што крије8. Није, наравно, ни тајни
полицајац, како написа Московљевић у свом забрањеном Речнику
савременог српског језика.
Судећи по два ударна наслова, с почетка и краја књиге: Низ
потајник у Уз потајник, ради се о тајновитој долини или, можда, о
српском подземном свету, где се губе границе између прошлости и
садашњости, између живота и смрти. Низ такав потајник сишао је
песник да би докучио његове тајне и изнео их на видело, односно да би
читаоцима понудио прошлост као метафору садашњости и тако им
омогућио да схвате смисао преломне тачке на којој је српски народ,
како можемо прочитати у Сенима предака, поново застао. Потајником
је Негришорац, као мало који песник, одужио дуг и прецима и
савременицима.

7
8

Речник српскохрватског књижевног језика, књ. IV, Матица српска, Нови Сад, 1971.
Рјечник хрватског или српског језика, св. 47, ЈАЗУ, Загреб, 1932.

117