Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 114

Предраг Лазаревић
ИСТОРИЈИ НИЈЕ ДОШАО КРАЈ
(Иван Негришорац: Потајник, "Филип Вишњић",
Београд, 2007)

Драж пеозије, поред осталог, јесте и у енигматичности
индивидуалног песничког језика. Поетска сажетост захтева метафорику,
којој је, осим тајновитости, иманентна и вишезначност, па се зато
духовни простори песме могу мерити са духовним просторима романа.
Ту тезу изванредно илуструје нова, у дијалекту писана, Негришорчева
књига поезије: Потајник, у којој решава актуелну животну једначину,
своју и нашу. Он читаоце подсећа на прошлост, враћа их на почетак
нововеке српске државности и културе да би разумели садашњост и
назрели будућност, јер - како написа Аурелије Августин - "три су
времена: садашње у прошлости, садашње у садашњости, садашње у
будућности".
Садашњост у прошлости указала се Негришорцу док је стајао пред
савременим "трооким чудовиштем (. . .) као пред Сфингом", и
размишљао хоће ли умети да реши актуелну светлосну загонетку.
Поглед у ретровизор вратио га је у прошлост где "промичу / дани
Лијевљани", дани насиља под окупацијом оних што се "Алаху клањају /
и пред џамијом перу ноге".
Том атипичном метонимијом: дани Лијевљани, аутор Потајника
уводи читаоце у садашњост у прошлости. Уводи их Царском џадом,
чија је изградња деду кулучару "кичму савила", и дословно и
метафорички, док син нешто "еспапа (. . .) заима", па тим "истијем
друмовима / киријати стане". Џаде, које преци изградише, омогућиле су
му да се "разнијем језицима / извјешти" и тако и видике прошири. Али,
то га није омело да сачува народни идентитет и настави да ужива у
песми "како силни / Марко друмове царске / преорава".
Већ у првом циклусу песама, под насловом Царском џадом,
Негришорац се егземпларно дотакао и једног од језичких дублета или,
како их он назва - близанаца: ђе и где. Тај, као и сви дублети, продукт је
стандардизације, која после Вука није следила изворни српски идиом,
већ је у две југословенске заједнице, у име фиктивног братства и
јединства, направила отклон од њега и натерала песника да се запита:
"Јесам ли у коњске жвале гурнуо ђем / или гдем? Грицнух ли јутрос
суви / ђеврек или гдеврек" и да постављена питања слије у једно -

113