Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 113

не примјећујеш у својој ситости да гладни нису ништавни.
Као да вапим за изгубљеним рајем,
само мичем уснама.
Заробљене ријечи у мени се узалуд боре
све док не дођеш поново са новим лицем
и ја почнем сузама писати стихове
о човјеку који се некад осјећао велик јер је држао моју руку,
теби кога волим толико да те пуштам мирно да се претвараш у
чудовиште.
Равнодушна сам на мржњу
јер без обзира на све вјерно пратим његове заблуде.
У тренутку пада помиловаће га Велики
због моје милости.

БИОГРАФИЈА:
Едина Хелдић рођена је 3. 5. 1982. године у Бањој Луци. Завршила
Филозофски факултет у Бањој Луци, Одсјек за психологију. На друг