Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 111
Воли ме несавршену
Истином пољупца.
Не брини више - код тебе је кључ
Послије тебе нико неће ући
У тајне одаје.
ПЈЕВАМ С КАМЕНОМ У СРЦУ
Мучили су ми сан
на крају га гнусно убили
Отели су моју златну крлетку
Гдје сам живјела срећно
Сада пјевам са каменом у срцу својој прошлости
Када сам могла да обиђем све оазе
Да слетим на свачије раме
И да се до сутона вратим у свој дом
Одрезали су ми крила притајени ђаволи,
Пала сам са небеса
Лежала полумртва и гледала борбу
Мој њежни и безбрижни сан
Без страха се предао
И када су га разапели гледао је љубопитљиво
У њих
У мене
Мислећи да је све то чаробна и непозната игра
Он није никада схватио да је тада умро
на чији је погреб дошао сљедећи дан
Није ме питао зашто више не летим
Ћутимо заједно.
Питање је времена када ће његово оловно лице
и мене потопити у свијет сјенки.
ВУЧИЈИ ПИР
Претворена у бол сјаја
Губим и тонем
110