Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 110
Едина Хелдић
ЖЕНА
С. А.
Загњурила сам лице у своје руке
вреле, неуморне и пожудне
Нисам жељела видјети небо,
звијезде које се рађају падајући
Без бола,
Проклету земљу на којој се граде
Куле од снова обливене крвљу јаве
Жељела сам гледати у хладу бехара
Како пружа бокал воде
сваком жедном пролазн