Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 110

Едина Хелдић ЖЕНА С. А. Загњурила сам лице у своје руке вреле, неуморне и пожудне Нисам жељела видјети небо, звијезде које се рађају падајући Без бола, Проклету земљу на којој се граде Куле од снова обливене крвљу јаве Жељела сам гледати у хладу бехара Како пружа бокал воде сваком жедном пролазн