Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 108

Остарјели облаци,
медаљони досаде,
смишљају
како да се проспу.
Корпа крај човјека
на бакром окованом стајалишту
испљуну сендвич и јабуку.
По билбордима висе
разиграни луђаци,
вриште
бесмислено осмишљене
формуле уваљивања.
Свјетиљке ми шетају по крову,
одмјеравају раздаљину
жељеног од оствареног.
Журим да прођем
кроз капију младости,
да се озарим
и слетим
са подивљалих облака.

БИОГРАФИЈА:
Сузана Ступар рођена је у Приједору 1969. године. Поезију пише од
најранијег дјетињства. До сада је објавила три збирке поезије Рељеф сна
(2003), Двије стране душе (2004) и Громки шапат (2007). Уврштена је и
у антологију Аугсбуршко сјемење мира, на њемачком и српском језику.
Пјесме, одабране за овај часопис, дио су најновијег опуса ове поетесе.

107