Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 106

при најмањем додиру,
безброј експлозија,
унутрашњих атомки,
безопасних за неке
друге свјетове,
погубних за нашу охолост.

ПРОЗНО ПОЈАЊЕ ЊЕГОВО
(ИЛИТИ РЕЦЕНЗИЈА)
Упечатљиво,
храбро,
режуће болно,
шовинистички мушко,
банализирајуће уздигнуто,
сексуално оскрнављено,
обојено вапајем,
изнуђивањем слободе,
ослобођено боемским пишањем уз вјетар,
поредано па разбуцано,
остругано до савршенства,
директно заобилазницом,
бијело у графиту,
опипљиво обезглављено,
са поспрдном логиком очаја,
жустро надувано одбрамбеним антитијелима,
узето с леђа и остављено да крвари,
бодљикаво,
шумно,
изгубљено па пронађено,
нагрђено па исцијељено,
исцијеђеним бојама процвјетало,
угашено у једној
и оживљено у другој димензији,
преплетених тонова до изнемоглости гласа,
све ово јесте
прозно појање његово!

105