Управо на том путу преображавања и сазревања , човеку подстрек пружа и поезија . Кроз поезију оживљавамо своја потонула узбуђења , слике својих снова , значајне тренутке из прошлости , суочавамо се са најдубљим осећањима у најприснијем часу , док читамо неку песму , укратко , постајемо свесни себе . Трагајући за смислом песник промишља о животу , а пажљиви читалац га прати . И један и други су Смислотражитељи , Боготражитељи . Стога поезији и јесте место , као што каже Љубомир Симовић , у коферима прогнаника , у затворима , у болницама , на фронту ... Свуда где живот болном ватром топи хладни гвоздени оклоп човечији , преображавајући га у Светлост и топлину .
Достојевски је рекао : „ Лепота ће спасити свет ”, Метју Арнолд да ће свет спасити поезија , Бродски лепо закључио да свет нећемо више моћи спасити , али да појединца увек можемо , а ја бих додала : као што зрно соли дâ укус безукусном јелу , тако и поезија указује на Смисао , у наизглед бесмисленом свету , огрезлом у патњу и бол . А када наш бол добије смисао – патња престаје ; тако и Поезија постаје један од путева укидања патње спознајом Смисла .
Истина је да Поезију чита , на начин како сам дефинисала читање поезије , веома мали број људи . Мањина мањине ! Али као што је Поезија со живота њима , тако су и ти људи со овога света и , како лепо закључује Маргарет Мид : „ Никад не сумњајте у то да мала група промишљених , посвећених грађана може променити свет . Заправо , свет се једино тако и мењао ”.
А један од тих посвећеника , који су мењајући нашу свест мењали овај свет , један од највећих српских песника XX века , Иван В . Лалић изјављује : „(...) што се тиче спаса , или спасења , када бих мислио или осећао да га нема – зацело не бих уопште писао песме . Јер моје песме покушавају да свету кажу ДА , хватајући се у коштац са заводљивом представом о свопштем бесмислу света .”
И зато на крају хоћу да кажем да Верујем ! Верујем у „ сунце над животом и сан од чисте воде ”, верујем у Живот , верујем у Поезију – со живота , и хоћу да се придужим Лалићу и осталим Смислотражитељима који су овом свету , баш оваквом какав је , рекли једно велико , радосно , љубавно – ДА !
94