Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 91
Анастасија Бијелић
Карловачка гимназија
ФЕНОМЕН АЛЕНА ГИНЗБЕРГА
Ален Гинзберг, најгласнији заговорник слободног стиха свог времена, рођен је у
међуратној Америци. Одрастајући на полупоезији свог оца и шизофренији своје мајке,
Гинзберг је, тада можда превише млад, покушао да своје патње спакује у експерименталне
али ипак традиционалне форме. Наравно, повучен открићем Волта Витмана, он је одбацио
окове пуке формалности сонета и окренуо се облику толико аутентичном да је речи
претварао у слике и пре него што су речене симултано доказујући да присуство слободног
стиха не значи нужно и одсуство сваке форме. Заправо, све оне форме које је овај човек,
имајући ту срећу да буде међуратни, ратни и послератни песник, користи су за нијансу или
две револуционарније од сваког стиха који је написан пре њефа, а за цео спектар
радикалније по питању тема.
Од првог слова Урлика до последњег гласа Ствари које нећу урадити, Ален
Гинзберг је уз себе храбро носио пришивен епитет контраверзности. Након првог читања
било које песме из шареноликог опуса овог песника, многи би помислили да је Гинзберг
вулгаран ради саме вулгарности, да на лукав начин тера воду ларпурлартизма на своју
простачку воденицу. Они који би то помислили сигурно покушали да котрљају његове
сугласнике нити су пробали да уздишу његове самогласнике; нису могли да се пребаце у
главу младића који мрзи свог оца јер је срећан без њега, младића који толико воли своју
мајку да сматра њену менталну болест разлогом ѕа понос. Да јесу, уверили би се да је
Гинзберг идејно богат, прљаво искрен и пејзажно надарен попут каквог сликара.
Гинзберг, са накривљеним ореолом и празним џеповима, кокетира са целим баром.
Шармира сто за којим седи необуздана експлицитна сексуалност. Смешка се стидљиво
шанку за којим већ пијано седи невино обожавање. Маше у углу поред џубокса где
наслоњен на зид стоји нови политички поредак који га својим погледом зове да буде његов
месија. Али ипак, Гинзберг одлази кући, висок и нахрањен пажњом, руку под руку са
жудњом за хаосом.
Омиљено средство за постизање хаоса била је управо форма слободног стиха
написаног спонтано са вером да су речи најбоље док су свеже и да се искреност само прља
додатним размишљањем о реченом. Прва мисао је најбоља мисао је била крилатица којом
се водио овај пали анђео америчке књижевности. Тај наизглед блесави концепт савршено
се уклапао у замисао о Алену Гинзбергу, смештајући се између његове импулсивности,
нестрпљивости и потребе за деструкцијом.
91