Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 89

Уместо традиционалног пута, у ком се задржава континуитет песничких слика,
Табашевић даје низ слика које, наизглед, немају везе једна са другом, али чија се значења
надовезују. Показује тада мајсторство језика пре свега због принципа до кога је његова
форма држала, а то је: једна слика-један дистих. Та његова вештина чини се још бољом с
обзиром на завидан број делова његових песама где је наведен принцип унапређен и
постаје једна слика – један стих. Као узор, тадашњим његовим стиховима, намеће се Васко
Попа, када је у питању форма, и амерички песници бит-генерације, када је у питању стил.
Радикална промена у форми извесна је у његовој трећој збирци Кундак. Упркос томе
препознатљива стилска средства којима се Табашевић служи уочљива су и овде. Чак је и
вокабулар при дочаравању сличних мотива исти као у његовој предходној поезији,
Поређења ради, те одлике уочавамо када извршимо компарацију већ наведеног стиха:
„како је крваво процветао на постељини“, из песме објављене 2011. и речи из књиге
Кундак: „копита се расцветавају”. Поред сексуалних алузија директно уочљивих и овде,
за целокупну Табаковићеву поезију закључно са Кундаком карактеристично је
преовлађивање женског лирског субјекта као и бројне слике детињства помешане са
стварношћу.
Игре речи, које покрећу остале таласе стихова, саставни су део поезије Маше
Сеничић, која је са једном књигом донела нову врсту језичког експеримента у српској
поезији, који се не ослања на потпуну слободу у коришћењу језика, која је толико
карактеристична за раније песнике. Њен експеримент се своди на супротстављању израза
именима која су бирана тако да се увиди његова идентичност (језичка) са неким другим
појмом. Уочавамо такав поступак у песми Спотицање у следећим стиховима:
У сваком граду на Балкану,
смрди угосдтитељски објекат,
под именом „Европа”.
На овај начин се формирају слике доста далекосежнијих значења. Други језички
поступак којим се она служи на једнако завидном нивоу јесте онај у ком се два појма један
другом блиски доводе у везу преко контраста, за шта као пример служи песма
Предострожност која гласи:
стајаћемо у редовима
да одамо почаст метеоролозима,
а светом ће у тишини,
завладати они који носе,
кишобране за сваки случај.
Иако се ова два начина примењују у већем делу њене поезије, постоји читава класа
њених песама која се своди на само један начин и која дочарава само једну песничку
89