Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 88

због овога је настао портал за књижевност „Бундоло” као тековина Open Source приступа.
„Бундoло“ се буквално може схватити као песнички форум, пре свега, јер је регистрација
дозвољена свакоме и свако може објавити било који свој рад. Ова „дибидус волшебна
књижевна раскрсница“ како саму себе назива је ослобођена догматизованих тежњи које
уређивачке политике најчешће поседују. Слично „Агону”, „Бундoло” није само место на
ком се објављују текстови, већ је и портал на коме се млади могу додатно информисати о
песничким актуелностима: конкурсима, курсевима и књижевним манифестацијама. Осим
наведеног, портал садржи одељак „Дискусије” на ком песници могу у сваком тренутку
комуницирати између себе. Посебно важна могућност је могућност остављања коментара
на текстове других, па аутори могу из прве руке сазнати туђе мишљење, што је за многе
круцијално у процесу остваривања себе као уметника.
При освртању на књижевну прошлост најчешће се уочи како су студентски листови
утицали не само на поезију већ и на целокупну културу и мисао једног доба. И управо су
њихове тежње биле те које су покретале нове правце и трендове. Код нас је и даље
уврежен став да су „Видици” парадигма студентског часописа. Ако се узме у обзир број
чувених стваралаца који су први пут објављивани баш у том часопису и значај који је он
имао са СКЦ-ом из кога је и поникао, „Видици” то заиста јесу. Али, након „Видика" све до
2011. није постојао готово ниједан студентски књижевни часопис који би могао бити
носилац одговарајућих културних промена. Са експанзиом Новог Сада као културног
средишта настао је студентски часопис „Међутим” који је на свој начин обновио већ
поменуту плодоносну активност која је на овим просторима трајала све до деведесетих.
Осим подједнако заступљених радова прозе и поезије, за њега су карактеристични есеји и
теоретски радови, али и преводи, стрипови и прикази, уједно сви начини на које се
модеран књижевни стваралац може изразити.
Као примери добре праксе истичу се часописи реномираних књижевних удружења
који објављују младе песнике. Међу њима су: „Књижевне новине” Удружења књижевника
Србије, „Књижевни магазин” Српског књижевног друштва, „Златна греда” Друштва
књижевника Војводине, „Књижевне вертикале” Друштва књижевника Београда и други.
Новим, иновативнијим приступом се баве „Поља” из Новог Сада, „Улазница” из
Зрењанина, као и „Кораци” из Крагујевца.
Један од најафирмисанијих песника најмлађе генерације у Србији је Владимир
Табашевић, што због свестраности у смислу форме и идеје свог стваралаштва, што због
снаге стила којим располаже. Када је о поезији реч, Табашевићева прва књига Коагулум је
објављена од стране Центра за културу у Зајечару , док су му остале самосталне збирке
објављене као самиздати. Рана Табашевићева поезија је језгровита, стилски изузетно
снажна и са развијеним подтекстом. Изражена сексуалност је ту коришћена између осталог
и за повезивање више симбола у јединствену целину што се да запазити у песми
Раскрсница где лирски субјекат каже:
сећам се химена,
како је крваво процветао на постељини,
88