Свуд нас прате ови Здружени злотвори .
А ено и трећег : Набијена пушка , По беломе снегу Капље крв нам мушка .
Промрзли смо , гладни , И рањени сви смо , Снаши нас сви јади ... Али – слободни смо !
Све је у двема нареченим представама парабаза јер глумци не играју ликове већ функције . Све је у овим примерима постдрамског театра поезија ( која је добила захваљујући композиторки Ирени Поповић , мелодије толико модерне , претворивши текстове у сонгове , да додатно актуелизују садржаје . Пошаст национализма – као универзална ( анти ) проблематика , директно изношење суштинских друштвених проблема пред гледаоцима , брехтијански начин постављана питања , хуманистичке поруке и антиратни ставови у циљу огледања ( јер позориште је огледало друштва , знамо од Шекспира ), у циљу ( будући да је позориште увек на страни правде и морала ) катарзичног заједничког спасења од неморала , неправде и свакојаког зла , у циљу револуционарног преображаја , кроз поезију и позориште , света и човека .
80