антиилузионистичког , до постдрамског театра , од посвећености револуцији до чињенице да револуција једе своју децу и од револуције која не једе своју децу до ( већ ) држава које једу револуцију ( мисао Љубише Ристића ).
Француска револуција је засигурно основа за развој каснијих демократија , али и тоталитарних покрета . Тежња сваке револуције јесте да мења свет . Сви револуционарни покрети настоје да збаце ропство и остваре слободу човечанства . Та тежња , да се досегну идеали по сваку цену , доводи до слепог служења циљу , потпуне посвећености вођи и готово верничкој дисциплини у партији . Утопистичке тежње револуционара завршавају обавезно у голом терору .
Поезија у савременом светује у ПАРАБАЗАМА представа савременог театра . Тезу ћемо потврђивати кроз позоришна дела :
Први пример јесте представа Родољупци , по тексту Јована Стерије Поповића , у режији Андраша Урбана , Народног позоришта у Београду , премијерно изведена 30 . октобра 2015 . године , за коју је писац пожелео да буде изведена тек педесет година после његове смрти и за коју редитељ Урбан каже : „ Ако се Стерија , како се каже , преврће у гробу , то је зато што су Родољупци и данас тако актуелни “.
Други пример јесте представа Час анатомије , по текстовима истоимене полемичке књиге Данила Киша , али и текстовима из других дела , опет у режији Андраша Урбана , једног од водећих редитеља савременог доба овог дела Европе , Српског народног позоришта из Новог Сада , премијерно одиграна 28 . фебруара 2017 . године , усредсређена на освешћавање , еманципацију људи , ослобађање од страхова и презир према кукавичлуку , побуну против беде и неправде , против нестајања емпатије , оснажујући саосећање човека за другог човека .
Парабаза ( гр .) јесте одступање ; прекорачај , прекршај ; скакање с једног предмета на други ; у старогрчкој комедији парабаза је део уметнут у средину комада ( који са приказиваним комадом није имао никакве везе ), а у коме се вођа хора у име писца директно обраћа гледаоцима и људе и заблуде свог времена директно извргава порузи и критикује их .
У Родољупцима су инкорпорирани Стеријини стихови песме Година 1848 . која као и комад говори о револуцији ( револуцијама ) и функционишу као парабаза представе . Употреба парабазе у Стеријиној драми од стране редитеља донекле је парадоксална , али аргументована , јер Стерија своју драму одређује као комедију , „ весело позорје ”, иако она то засигурно није . Ево стихова наречене песме :
Година 1848 . Каква врева по свету , свуд ускипили људи Окове с кликом своје стреса пробуђени дух . Буктећ ' расипа луч из Париза искре волшебне ,
78