Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 70
својој бити лоше. Наиме, имајући у виду Маркузеову констатацију да „ово друштво није
мање рационално и мање подобно критици тиме што га огромна већина становништва
прихваћа и што јој је наметнуто да га прихваћа“ (1989: 13), овим кратким освртом на
актуелне прилике на медијској сцени првенствено су се настојала спровести критичка и
конструктивна промишљања о одговорности медија за потискивање истинске уметности, а
у сврху изналажења потенцијалних механизама за стајање на пут оваквим праксама. При
томе, једно од могућих решења за превладавање затечене ситуације које се сасвим
оправдано наметнуло јесте управо повратак ка поезији, односно уметности уопште.
Ипак, за све оне који би ауторки ових редова могли да приговоре да је преувеличала
вредност и значај поезије као одговор се наводе следеће Гадамерове речи:
„Али да језик није само кућа бивствовања, него и кућа човека у којој он живи,
смешта се, среће, среће се у другом, и да је једна од најудобнијих просторија у тој
кући просторија поезије, уметности – то ми и даље изгледа истинито. Слушати све
што нам неко говори, и допустити да нам се то и каже, у томе се садржи висок
захтев који се поставља сваком човеку. Подсетити се тога ради самог себе, то је
нешто што потпуно припада сваком“ (2000: 117–118).
У свему овом кључна улога припада медијима јер баш као што су својим праксама
допринели потискивању истинске уметности услед прихватања становишта да је она
ирелевантна за савременог човека, те да самим тим „све поетичко изгледа пред тежином
реалности која нас окружује у нашем друштву инспирисаном духом техничких моћи, само
као племенита немоћ“ (Гадамер 2002: 79), они једнако тако могу да покажу да та иста
поезија може да буде пут човековог сопственог кретања и његова будућност. Но, како тј.
на које начине је могуће то учинити – предмет је промишљања која превазилазе оквире
овог текста, те се самим тим препушта на разматрање стручној јавности.
ЛИТЕРАТУРА
Адорно, Т., Хоркхајмер, М. (1980), Социолошке студије, Загреб: Школска књига.
Бригс, А., Берк, П. (2006), Друштвена историја медија, Београд: Клио.
Вуксановић, Д. (2011), Филозофија медија II: онтологија, естетика, критика, Београд:
Чигоја штампа.
Гадамер, Х. Г. (2000), Ум у доба науке, Београд: Плато.
Гадамер, Х. Г. (2002), Филозофија и поезија, Београд: ЈП Службени лист СРЈ.
Га