Ради доказивања претходно изнетих поставки фокус ће најпре бити на херменутици поетичких пракси , а како би се изградила адекватна основа за даља критичка промишљања оног поетичког у медијским утицајима прожетом савременом свету . Битно је нагласити и да интердисциплинарни 4 карактер критичких промишљања изабране проблематике за свој циљ има скретање пажње на њену комплексност , а тиме и потребу за њеним сагледавањем из што више различитих перспектива научног деловања .
И за крај , текст који се даје јавности на увид потребно је посматрати искључиво као фрагментирано сведочанство одређеног друштва из средине друге декаде XXI века и његовог генералног односа према савременим поетичким уметничким праксама . У том смислу , поставке које ће бити изнете не смеју се посматрати као коначне , увек и свуда важеће , већ превасходно као специфичном просторно-временском контексту својствене карактеристике . Из тога произилази и да се овим текстом постојећи позитивни примери афирмације поезије не игноришу , већ да се маркирају као на поетичкој и медијској mainstream сцени недовољно заступљене праксе .
Херменеутика уметничког стваралаштва у стиху
Поезија је одувек привлачила пажњу теоретичара и била предмет различитих научних истраживања , те отуда не треба да чуди постојање великог броја њених неретко међусобно контрадикторних одређења и вредновања . Ипак , у оквиру овог текста се заступа позитивно одређење поезије као уметничког стваралаштва у стиху које је од нарочите релевантности за развој друштвених субјеката , а тиме и целокупнога друштва . За разлику од , примера ради , Платона [ Πλάτων ] који заступа критички став према поезији услед убеђења да она стоји у служби изграђивања привидних слика , те побуђује многоструке страсти којима квари душу , овим текстом се жели скренути пажња на позитивне аспекте поетичких пракси за конституисање човека као друштвеног субјекта . Платоновска цензура поезије као вид интелектуалистичког и моралног заслепљења остаје ускраћена за следеће сазнање :
„ Хомер [...] утицао на омладину хеленског народа као што још и данас може да утиче на омладину појединог народа , са великим узорима јуначке врлине , храбрости , части , спремности на смрт , племенитости , истрајности , памети , а да неслога богова , превара , ниска варка или кукавичка слабост не постану делатни као негативни узори ” ( Гадамер 2002 : 13 ).
Разуме се , овим текстом се настоје апострофирати потенцијали песничких творевина за човеково слободно , самостално и критичко сагледавање света и њиме обухваћених појава , а нарочито за успостављање конструктивне интеракције са другим као
4 Интердисциплинарност треба схватити као међусобно повезивање различитих дисциплина које не морају
нужно да припадају различитим научним сферама , већ могу да деле јединствен научни оквир , тј . да буду обухваћене једном науком .
61